Историја развоја филтер кертриџа од нерђајућег челика може се пратити до средине-20. века, када је потражња индустријског сектора за материјалима за филтере отпорним на корозију-и високо{3}}температуру-отпорним на високе{3}} У раним фазама, нерђајући челик 201 без никла се углавном користио као основни материјал, али је његова отпорност на корозију била релативно лоша. Са растућим индустријским захтевима, уведен је нерђајући челик 304, који поседује одличну отпорност на корозију и добра механичка својства. 304Нерђајући челик серије Л и 316 додатно су побољшали перформансе; Нерђајући челик 316, због додатка молибдена, показује знатно бољу отпорност на хлоридну корозију од серије 304.
У погледу структуралног дизајна и производних процеса, технологија је еволуирала од почетне једнослојне планарне мреже- до више-слојних композитних структура, доступних у различитим облицима као што су кружни, правоугаони, дугуљасти и елиптични. Увођење технологије синтеровања резултирало је порозним материјалима са способношћу градијентне филтрације, који се обично састоје од пет слојева: ојачавајући слој, заштитни слој, филтерски слој, слој за раздвајање и носећи слој. У процесу заваривања се користи-технологија аргон-лучног заваривања високе прецизности. Наборана структура филтер кертриџа се производи поступком савијања са више-набора, што значајно повећава ефективну површину филтрације.
Његове примене су се прошириле на индустријску производњу, петрохемију, здравство, ваздухопловство и друга поља, која се користе у филтрацији ваздуха, филтрацији суспензије и фармацеутској филтрацији. Тренутни изазови укључују трошкове и корозију у екстремним окружењима, док будући трендови развоја укључују иновације материјала, аутоматизовану производњу и интелигентну интеграцију.
